Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Dijagnoza dijabetesnog stanja

dijagnoza dijabetesnog stanjaKriterijumi za postavljanje dijagnoze dijabetesa i predijabetesnih stanja kao i podela dija-betesa na različite tipove su pretrpeli promene. Do sada su se koristili dijagnostički kriterijumi i podela ekspertskog tima Svetske Zdrastvene Organizacije iz 1980. i 1985. Prema tim preporukama je za procenu tolerancije glikoze (za dijagnozu dijabetesa kao i predijabetesnog stanja) bilo preporučeno odredjivanje glikemije našte (najmanje 8h posle poslednjeg obroka), a u svim slučajevima kada ona nije 11.1 mmol/l ili više, da se uradi OGTT i odredi glikemija 2h posle 75g glukoze.
Na osnovu datih kriterijuma stanje glikoregulacije se klasifikovalo kao normalno, ili kao oštećeno po tipu intolerancije glukoze (IGT) ili kao dijabetes. Takodje je bila i predložena podela dijabetesa uglavnom na osnovu kliničkih karakteristika i vrste terapije pojedinih tipova dijabetesa.

Brojna epidemiološka i metabolička ispitivanja su pokazala da glikemija našte kao i odgovor u OGTT-u značajno variraju i kod zdravih. Takodje je pokazano da se dijabetesne specifične komplikacije ne javljaju samo ako su vrednosti glikemija u opsegu koje odgovaraju dijabetesnom stanju i IGT, već i kada su lako iznad gornjih graničnih vrednosti.

Više...
 

Pristup terapiji: ciljne vrednosti nivoa glikemije i HbA1c

normoglikemijaSavremena terapija tipa 1 dijabetesa obuhvata korekciju metaboličkih poremećaja koji su u osnovi bolesti ali i svih drugih disbalansa koji mogu biti značajni za razvoj komplikacija. Terapijska korekcija faktora rizika specifičnih za pojavu komplikacija se obavlja nakon detekcije povećanog rizika za ove komplikacije (v. odgovarajuća poglavlja).

U pristupu terapiji tipa 1 dijabetesa treba se pridržavati opšteprihvaćenih ciljnih vrednosti metaboličkih parametara koji su definisani na osnovu rezultata odgovarajućih velikih studija a zatim, u individualnim uslovima pratiti mogućnost postizanja ovih ciljeva.

Ciljne vrednosti glikemije i HbA1c
Na osnovu rezultata velikih muliticentričnih studija, a naročito DCCT studije, pokazano je da striktna normoglikemija značajno smanjuje rizik od nastanka kasnih komplikacija, što opravdava nastojanje za postizanjem zadovoljavajuće metaboličke kontrole u vrlo uskom opsegu ciljne glikemije za svakog pacijenta.

Više...
 

Pristup terapiji: ciljne vrednosti nivoa glikemije i HbA1c, lipoproteina i arterijskog pritiska

pristup terapiji 1Kod većine pacijenata sa tipom 2 dijabetesa, uporedo sa prisustvom poremećaja glikoregulacije postoje i poremećaji metabolizma lipoproteina i povišen arterijski pritisak koji, s druge strane, predstavljaju snažne faktore rizika za razvoj kasnih, posebno makroangiopatskih komplikacija. Zbog toga je u savremenoj terapiji tipa 2 dijabetesa, u većine pacijenata neophodno sprovesti sveobuhvatni pristup u kome se istovremeno koriguju ne samo poremećaji glikoregulacije nego i poremećaji metabolizma lipoproteina i povišen arterijski pritisak. U tom smislu se i ciljne vrednosti glikemije, HbA1c i nivoa lipoproteina definišu prema nivou vaskularnog rizika kojem odgovaraju.

U pristupu terapiji tipa 2 dijabetesa treba se takođe pridržavati opšteprihvaćenih ciljnih vrednosti parametara glikemije, HbA1c, nivoa lipoproteina i arterijskog pritiska koji su definisani na osnovu rezultata odgovarajućih velikih studija a zatim, u individualnim uslovima pratiti mogućnost postizanja ovih ciljeva.

Više...
 

Dijabetesno stopalo

dijabetesno-stopaloZbog velike učestalosti ovih promena i njihovog značaja u ukupnom morbiditetu, invaliditetu i mortalitetu kod dijabetičara ova bolest se posebno izdvaja.

Dijabetesno stopalo je posledica neuro-ishemijskih promena koje se povremeno komplikuju još dodatnom infekcijom. Pojava ulceracija na stopalu, zatim nastanak gangrene i posledične amputacije su značajni uzroci morbiditeta i invalidnosti u obolelih od dijabetesa. Ove komplikacije predstavljaju veliki medicinski, socijalni i ekonomski problem i značajno umanjuju kvalitet života obolelog. Dijabetesno stopalo se klinički manifestuje u vidu: ulceracije (sa infekcijom ili bez nje), tipičnog deformiteta stopala (sve do Charcotove artropatije), pojave hroničnog otoka, ishemičnih promena, pa sve do nastanka nekroze i gangrene.

Rano otkrivanje osoba sa rizikom za razvoj dijabetesnog stopala je uslov za adekvatno lečenje i smanjenje rizika od amputacija.

Više...
 

Gestacijski dijabetes

gestational-diabetesGD čini 90% svih oblika dijabetesa tokom trudnoće. On je redji u žena koje su zatrudnele pre 25. godine života i koje su imale normalnu telesnu težinu. Takodje je redji kod žena koje nemaju obolele od dijabetesa u porodici, niti su same imale bilo koji oblik poremećaja glikoregulacije ili spontane abortuse. Nema potpunog kosenzusa oko definicije gestacijskog dijabetesa. Ipak, on se najčešće definiše kao poremećaj u toleranciji glikoze, različite težine, koji se po prvi put javio u toku trudnoće.

Ova definicija uključuje žene kod kojih se u trudnoći javi abnormalna tolerancija glikoze, ali se posle trudnoće ona normalizuje, mada se u narednim trudnoćama može ponovo javiti ili mnogo godina kasnije i bez trudnoće. Ako se tokom trudnoće javi GD rizik da se kasnije javi dijabetes je za 30-60% veći nego ako nije bilo poremećaja tokom trudnoće. Ova definicija takodje uključuje i pojavu tipa 1 ili tipa 2 dijabetesa u toku trudnoće ali koji ostaju i posle porodjaja.


 

Dijagnoza gestacijskog dijabetesa

Pravovremena dijagnoza GD je neophodna zbog svih navedenih mogućih komplikacija tokom trudnoće i porođaja. Tokom proteklog perioda su se menjali kriterijumi za postavljanje dijagnoze GD. Ovo je pre svega posledica loše reproducibilnosti OGTT-a u toku trudnoće ako se izvodi sa 75g glukoze

Više...
 

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze

merenje nivoa seceraKriterijumi za postavljanje dijagnoze Diabetes melitus-a tip 2
Dijagnoza dijabetesa se može postaviti u svakoj ustanovi gde je moguće odrediti glikemiju, pa se zato preporučuje da se ona vrši na primarnom nivou u Domovima zdravlja ili njihovim isturenim ambulantama u manjim naseljima.
  • Glikemija našte u plazmi se određuje posle najmanje 8h od poslednjeg obroka.
  • OGTT se izvodi sa 75 grama glikoze.
  • Uzorci krvi za odredjivanje glikemija se uzimaju pre davanja glikoze i 120 minuta posle.
  • Test se izvodi na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Više...
 

Jednostavno uvođenje insulina u terapiju

Diabetes melitus tip 2

Jednostavno uvođenje insulina u terapiju:
  • Otpočeti lečenje NPH insulinom u dozi 0,2 ij/kg
  • Primenjivati istu dozu insulina u isto vreme svakog dana (u vreme večere ili pred spavanje)
  • Nastaviti terapiju oralnim antihiperglikemijskim agensima

Jednostavno titriranje doze insulina:
  • Doza se titrira na osnovu rezultata samokontrole glikemije našte (FBG)
  • Titracija doze se zasniva na prosečnoj vrednosti tri uzastopna merenja glikemije našte pre doručka

Više...
 

Mesta i način ubrizgavanja insulina

Menjamo svakodnevne navike u dijabetesu.
Mesta i nacin ubrizgavanja insulina

Insulin se ubrizgava u jednu od četiri prikazane oblasti:

Više...
 

Akcija "Želim..."