Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Imaju važnu ulogu u izgradnji elastičnog i neelastičnog tkiva, gradivnog materijala, održavanju osmotskog pritiska, jonske ravnoteže, kiselobazne ravnoteže, koloidnog stanja. Aktiviranje rada mnogih hormona, enzima i vitamina nemoguće je bez minerala.minerali Natrijum, kalijum i kalcijum su neophodni za održavanje električnog potencijala ćelije i funkcije mnogih organa, od kojih je rad srca najvažniji. Kalcijum je neophodan u neuromišičnoj sprovodljivosti i čvrstini kostiju. Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina i neophodan je u procesima tkivnog disanja i prenosa kiseonika. Jod je neophodan u funkciji štitne žlezde (tiroksina), a selen u glutationperoksidazi kao poznati antioksidans u sprečavanju štetnih oksidacija. Hrom i cink su neophodni u metabolizmu ugljenih hidrata (šećera) jer pomažu u sintezi i iskoristivosti insulina.
Vitamini ne bi imali isti učinak bez minerala. Minerali se vezuju za amino kiseline iz belančevina i tako vezani (helirani) umnogome pospešuju bolji učinak vitamina.
Minerali se nalaze u hrani, ali se mogu naći i u vazduhu. Vazduh na morskoj obali je obogaćen jodom i magnezijumom koji se tu nalaze u većoj koncentraciji usled isparenja morske vode.
Manjak minerala na direktan i indirektan način, može biti odgovoran za nastanak raznih bolesti: anemije (nedostatak gvožđa), šećerne bolesti (manjak cinka, hroma i magnezijuma), psihičkih poremećaja (manjak litijuma može izazvati manične poremećaje), poremećaj rada srca (natrijum, magnezijum, kalijum, kalcijum), razmekšavanje kostiju (manjak kalcijuma i magnezijuma). Na sadržaj minerala u biljkama utiče vrsta biljke, ali i tip zemljišta na kome biljka raste, đubrivo koje se upotrebljava. U namirnicama životinjskog porekla količina određenog minerala zavisiće od vrste hrane kojom se životinja hrani.
Minerale delimo na esencijalne i neesencijalne.

ESENCIJALNI:

    Kalcijum mikroelement Hrom makroelementi
    Natrijum - Kobalt -
    Kalijum - Mangan -
    Magnezijum - Molibden -
    Gvožđe - Selen -
    Bakar - Fluor -
    Fosfor -
    Hlor -
    Sumpor -
    Cink -
    Jod -

NEESENCIJALNI (U TRAGOVIMA):

    Aluminijum Olovo
    Bor Živa
    Germanijum Antimon
    Zlato Rubidijum
    Srebro Litijum
    Titan Stroncijum
    Kadmijum Brom
    Arsen

VEROVATNO ESENCIJALNI (U TRAGOVIMA):

    Nikl Vanadijum
    Kalaj Silicijum


 

NATRIJUM
Svakodnevno ga unosimo u organizam preko kuhinjske soli (natrijum hlorid). Preko hrane sigurno unosimo dovoljne količine soli (natrijuma), pa je često nepotrebno dodatno soliti jelo. To je samo navika. Natrijum se nalazi u namirnicama za čije je pravljenje potrebno dodavati so, a to su: sirevi, suhomesnati proizvodi, hleb, zimnica (kiseli kupus, turšija, krastavčići), sardine, testenine. Voće sadrži beznačajne količine natrijuma, a od povrća nešto veće količine imaju: celer, maslačak, rotkvice, zelje, šargarepa, cvekla. Natrijumom su bogate životinjske iznutrice, rakovi, školjke, prašak za pecivo i kari.
Uloga: Ima izuzetno važnu ulogu u aktivnom metabolizmu vode (zadržava vodu u organizmu, neophodan je za održavanje konstantnog osmotskog pritiska u ćelijama, tkivima i neuromišićnoj sprovodljivosti. Takođe natrijum omogućava transport ugljendioksida od tkiva do pluća. Njegova se resorpcija obavlja u tankom crevu, a izlučuje se mokraćom i znojenjem. Potreba za natrijumom je povećana i nekoliko puta pri velikim naprezanjima (sportisti, rad na velikoj toploti). Ako se unese više zadržava vodu u organizmu, što otežava rad srca i bubrega.
ZATO, DIJABETIČARI I OSOBE SA OSLABLJENOM FUNKCIJOM SRCA OPREZ.
Ako imate normalan krvni pritisak, možete uzeti do šest gr soli dnevno.
Ako imate povišeni krvni pritisak možete uzeti do tri gr soli dnevno.
Manjak natrijuma se javlja kod oboljenja bubrega, kod teških opekotina, upale pankreasa, prekomerne upotrebe sredstava za izmokravanje (diuretici). Manifestuje se zujanjem u ušima, suvom sluzokožom, padom krvnog pritiska, lupanjem srca i smanjenim mokrenjem. Dugotrajan manjak natrijuma može dovesti do insuficijencije adrenokortiksa i Adisonove bolesti.
Višak natrijuma se javlja kod dugotrajnog povišenog unosa soli i dovodi do povišenog pritiska (krvnog), srčane slabosti koja se manifestuje malaksalošću, otokom potkolenica, oštećenja bubrega i ciroze jetre.


 

KALIJUM
Zajedno sa natrijumom, važna so za ljudski organizam. Zastupljen je u skoro svim namirnicama biljnog i životinjskog porekla. U mleku ga ima tri puta više nego natrijuma, a u siru i prerađevinama od mleka tri do pet puta manje. Sveže meso, riba i divljač su bogati izvori kalijuma, a jaje ga ima kao i natrijuma. Kalijuma ima i u hlebu, žitaricama, a povrće i voće su izvrsna hrana upravo zato što su izuzetni bogato kalijumom (i do 100 puta bogatije nego natrijumom), pa su izvanredna hrana za dijabetičare, srčane bolesnike i sve koji hoće da smanje kilažu.
Uloga: nerazdvojni je partner natrijuma i, zajedno sa njim, učestvuje u regulisanju propustljivosti ćelijske opne, nervnomišićne sprovodljivosti, održavanju normalnog osmotskog pritiska u ćelijama i tkivima, a učestvuje i u regulaciji prometa šećera (važan regulator razlaganja i stvaranja šećera u jetri. Delovanje mu pomaževitamin B6.
Preporučena doza 2 do 4 gr/d
Štetna doza 10 do 15 gr/d
Bubrežni bolesnici 5 gr/d
Delovnje mu odmažu: kafa, stres, alkohol, kortizol, veliki unos šećera I laksativi (sredstva za poboljšavnje pražnjenja creva). Kod bolesnika sa oslabljenom srčanom funkcijom, koji upotrebljavaju sredstva za izmokravanje, OPREZ - dolazi do pojačanog gubitka kalijuma, pa ga morate nadoknađivati putem tableta (kalijumhlorid, Rekavan).
Manjak kalijuma može nastati usled smanjenog unosa (kod gladovanja), pri velikim gubicima (kod primene diuretika i hormona kore nadbubrega kao što je prednizon), a često postoji i u šećernoj bolesti. Gubitkom kalijuma u organizmu može doći do gubitka apetita, apatije, mišićne slabosti, zatvora (opstipacije) i poremećaja srčanog rada.
Višak kalijuma uglavnom nastaje kod urođenih oboljenja bubrega i može dovesti do mišićne slabosti koja se može završiti paralizom mišića.


 

KALCIJUM
Najviše ga ima u ribljem brašnu, starim prevrelim sirevima, mleku i mlečnim prooizvodima, od povrća u svežem peršunu, mladom crnom luku, maslačku, spanaću, paprici, a od voća u suvim smokvama, bademu, zelenim maslinama, zrnu soje, pasulju. Meso ima malo kalcijuma sem sardine u konzervi, ribe sleđa, puževa, školjki. Dosta kalcijuma sadrže i začini - prašak za pecivo, kari, senf, so, biber, a i indijski čaj i
kafa, ali, zbog male količine koje se koriste, dosta puta zanemarujemo količine koje se konzumiraju.
Kalcijum ulazi u sastav kostiju, hrskavica i zubne gleđi. U čovečijem koštanom sistemu se nalazi deponovano oko 98% kalcijuma. Resorpcija kalcijuma se obavlja u početnom delu tankog creva i on je neophodan za sprovodljivost u mišićima, čelijama i nervima, daje čvrstinu kostima, a neophodan je za funkciju endokrinih žlezda. Svojim sveukupnim dejstvom povećava zaštitnu moć organizma.
Da bi mogao da deluje, neophodno mu je sadejstvo vitamina D, fosfora i hormona paratireoidne žlezde i aminokiselina iz belančevina.
Potrebe za kalcijumom se pojačavaju kod teških uslova rada (livci, topioničari, radnici fabrika fosfornih đubriva, kod tuberkuloze, čestih alergija, anemja i pri lečenju steroidnim hormonima i kortikosteroidima).

Preporučene doze:

    Deca do 4 godine 0,8 gr/d
    Odrasli 1,0 gr/d
    Trudnice i doilje 1,3 gr/d

Nedostatak kalcijuma dovodi do čestih preloma kostiju, srčanih aritmija I grčeva u mišićima.
Višak kalcijuma prouzrokuje gubitak apetita, muke, povraćanja, mišićne slabosti, zatvore, pojačano mokrenje, a izražen višak može dovesti do fatalnih srčanih aritmija.
Kod izražene ateroskleroze i pojačane viskoznosti krvi ne treba uzimati preparate kalcijuma.


 

MAGNEZIJUM
U čovečjem organizmu se nalazi, uglavnom u kostima, a manji deo u ćelijama i plazmi. Najviše ga ima u pasulju, soji, sočivu, bademu, orasima, mleku, kikirikiju, ljuspicama od pšenice i ovsa, sardini, lisnatom zelenom povrću, crnom i graham hlebu.
Dosta ga je i u parmezanu, suvim smokvama i kokosovom brašnu. Ribe i meso ga imaju u umerenim količinama, osim kod vinogradarskog puža kod koga ga je deset puta više od mesa. Čaj, kafa i kakao su izuzetno bogati magnezijumom.
Uloga: Zajedno sa kalcijumom, predstavlja osnovni katjon ćelije. Ulazi u sastav ćelijskih organela, ćelijskih opni, ali i u sastav mnogih enzima i enzimskih sistema. Aktivira procese razgradnje glikoze, učestvuje u sintezi holesterola i deluje direktno na nervnomišićnu sprovodljivost.
Neophodan je kod osifikacije (ulazi u sastav kostiju, daje im čvrstinu i naročito kod mladih organizama, utiče na normalan rast i razvitak). Učestvuje na propustljivost ćelijske membrane, kao antagonist kalcijuma. Vitaminu C i B1 je neophodan da bi delovao. Šezdeset posto magnezijuma se nalazi u kostima, a ostalo u plazmi, eritrocitima i mišićima. Sprečava starenje ćelija, a, zajedno sa vitaminom C, kalcijumom I manganom, povećava broj i pokretljivost spermatozoida.

VAŽNO: Potrebu za magnezijumom imaju naročito dijabetičari, starije osobe, osobe koje boluju od ateroskleroze, oboljenja srca, povišenog krvnog pritiska, opstipacije (zatvora) i kamena u žučnoj kesi.

Preporučene doze:

    Deca do četiri godine 200 mg/d
    Odrasli 400 mg/d
    Trudnice i dojilje 450 mg/d

Uzroci manjka magnezijuma su: smanjen unos hranom, oboljenja tankog creva (pošto se resorpcija magnezijuma vrši u tankom crevu), produženi prolivi, povećana upotreba sredstava za izmokravanje, smanjen unos belančevina, alkoholizam, akutna zapaljenja, endokrini poremećaj (hipertireoza) i bubrežna oboljenja (glomerulonefritis, pijelonefritis, hidronefroza bubrega), jer se magnezijum uglavnom izlučuje preko bubrega, a nešto manje preko žuči.
Simptomi manjka magnezijuma su: slabost mišića, grčevi, vrtoglavice, poremećaji ponašanja (konfuzija, dezorijentisanost), pad pritiska, poremećaji disanja, aritmije.
Višak magnezijuma u organizmu nastaje uglavnom kod zatajivanja bubrega (kod dijabetičara sa uremijom). Povećanje nivoa magnezijuma nekoliko puta više od normalnog može biti i fatalan! Tada treba da dodamo kalcijum koji je njegov antagonist, da bi se neutralisalo njegovo dejstvo.


 

GVOŽĐE
Gvožđe je mineral neophodan za život, jer ulazi u sastav hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, mioglobina i enzima (feroflavoproteina) neophodnih za process disanja. Bez gvožđa su nemogući, normalan krvotok i tkivno disanje. Zalihe gvožđa kod odraslog čoveka su 3,5 do šest grama, od čega je 60% vezano za hemoglobin, 16% za hem, 8% je u mioglobinu, a 16% je u rezervi (jetra, slezina i koštana srž. Gvožđe se u hrani nalazi u obliku neorganskih soli i organskih jedinjenja. Da bi se iskoristio gvožđe iz hrane, mora se redukovati pod uticajem hlorovodonične kiseline iz želuca, tripsina i redukujućih agenasa hrane u dvovalentni rastvorljivi oblik gvožđesulfat (fero-sulfat). Resorpcija ovog gvožđa se obavlja u tankom crevu i deponuje se u jetri u vidu proteina feritina. Iz feritina iz jetre gvožđe se raznosi do svih tkiva i ćelija u obliku transferina.Hemoglobin dostavlja kiseonik celom organizmu. Čovek ima oko 900 grama hemoglobina, koji se obnavlja svakih 120 dana.
Različit je stepen iskoristivosti gvožđa iz hrane (resorpcija). Iz jajeta se iskoristi 50%, mahunarki i povrća 10%, a iz mesa je iskoristivost 30%. Vitamin C, fruktoza iz voća i limunska kiselina potpomažu bolju iskoristivost gvožđa iz hrane.
Čaj i neke mahunaste biljke, koje u sebi sadrže supstance fosfata i fitina, sprečavju iskorišćavanje gvožđa iz namirnica.
Najviše gvožđa ima u crnoj džigerici, iznutricama, maslačku, zelenom lisnatom povrću, mahunarkama (pasulj, grašak), peršunu, renu, divljači, žitaricama, bademu, semenu tikve, suvom voću, mesu domaćih životinja, školjkama, pojedinim začinima, indijskom čaju i ražanom hlebu.

Preporučene doze:

    Deca do četiri godine 10 mg/d
    Deca od četiri god. do puberteta 18 mg/d
    Muškarci 10 mg/d
    Žene, trudnice, dojilje 18 mg/d

Manjak gvožđa nastaje usled: smanjenog unosa hranom (pogotovu ako se jede samo biljna hrana sa malo gvožđa), operacije želuca i dvanaestopalačnog creva (smanjena je resorpcija), hroničnog krvarenja, produženih i obilnih menstruacija, oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva, trudnoće i dojenja i razaranje eritrocita kao posledice neke bolesti.
Tokom menstruacije žene gube oko 25 mg gvožđa. U toku trudnoće majka detetu daje 300 do 500 mg gvožđa (0,3 do 0,5 grama). Pri porođaju izgubi 130 do 200 mg gvožđa, a dok dete doji u mleko prelazi svaki dan po jedan mg gvožđa.
Kod velikih gubitaka potrebne su desetostruko veće količine za nadoknadu izgubljenog gvožđa.
Manjak gvožđa, usled nedovoljnog unosa ili gubitka kod određenih stanja I bolesti, dovodi do anemije (malokrvnosti sa pratećim simptomima).
Simptomi manjka gvožđa su: malaksalost, slabljenje muskulature, nervoza, lupanje srca, teško disanje uz brzo zamaranje, zatvor (opstipacija), lomljenje noktiju i opadanje kose, koja ranije sedi.
Za lečenje anemije treba prvo pokušati unosom hrane bogate gvožđem, a naročito mesa i prerađevine. Treba u ishranu ubaciti crnu džigericu (pečenu, malo življu), bubrege, jezik, lisnato zeleno povrće, voće, pivarski kvasac, čaj od šipka. Obavezno: voće i povrće bogato vitaminom C i hranu bogatu B vitaminima. Ako ni to ne pomogne, treba uzeti gvožđe u obliku film tableta, sirupa ili depo preparata u vidu injekcija.

ONO ŠTO JE MAGNEZIJUM (HLOROFIL) ZA BILJKE TO JE GVOŽĐE ZA ČOVEKA = ŽIVOT.
Dnevno čovek iskoristi jedan mg gvožđa.


 

FOSFOR
Fosforu pripada važno mesto u metabolizmu. On je makroelement i najvećim delom, 80%, je deponovan u kostima i zubima. On ulazi u sastav proteina, nukleinskih kiselina, nukleotida, adenozin trifosfata, koji je bitan za oslobađanje energije potrebne ćelijama za razne oksidativno redukcione procese.
Resorpcija (usvajanje) fosfora odvija se u tankom crevu.
Glavni izvori fosfora su sledeće namirnice: riblje brašno, ovas, soja, seme tikve, sardine, prevreli sirevi, orah, badem i kikiriki. Dosta fosfora imaju i mesa, ribe, crni hleb, kvasac, divljač, žitarice, beli luk, čokolada. Povrće i voće uglavnom sadrže manje količine fosfora.
Preporučene doze:

    Odrasli muškarci 1 do 1,3 gr/d
    Trudnice, dojilje 2 do 2,5 gr/d
    Sportisti, fizički radnici 2 do 2,5 gr/d

Fosfor iz biljaka se slabije usvaja od onog iz životinjskih vrsta. Potapanjem žitarica i zrnevlja u tečnost (vodu, mleko, sok) usvojivost se poboljšava. Ako je hrana siromašna belančevinama i pri višku kalcijuma, fosfor se slabije usvaja. Manjak fosfora u ishrani dovodi do demineralizacije kostiju, osteoporoze i osteomalacije, gubitka apetita i smanjenja umne i fizičke aktivnosti. Na manjak fosfora u ishrani su osetljivija deca, trudnice i dojilje. Ovo se retko dešava, jer je fosfor zastupljen u širokoj lepezi proizvoda. Potrebe su povećane kod tuberkuloze, bolesti kostiju, zuba, kod rahitisa.
Fosfor aktivira usvjanje kalcijuma u tankom crevu.
Višak fosfora narušava usvajanje kalcijuma iz tankog creva i gradnju aktivnog oblika vitamina D3. Ishrana pri kojoj preovlađuje meso riba, zrnaste namirnice kod odraslih i pretežno ishrana kašicama kod dece bez mlečnih proizvoda može dovesti do rahitisa zbog viška fosfora.
U svakom slučaju raznovrsna i izbalansirana ishrana rešava sve probleme.


 

BAKAR
I bakar je jedan od veoma važnih i životno neophodnih mikroelemenata. Bakar sa drugim proteinima i enzimima gradi komplekse i tako lakše ulazi u mnoge oksidoredukcione procese, od sinteze hemoglobina do funkcija centralnog nervnog sistema. Ovi kompleksi aktivno učestvuju u sintezi hemoglobina i sazrevanja crvenih krvnih zrnaca. Joni bakra omogućavaju taloženje glikogena u jetri. Bakar ima važnu ulogu i u građenju koštanog sistema i pigmentaciji kose.
Dijabetičari kod pogoršanja bolesti imaju znatno manje količine bakra, pa dodavanje ovog elementa može znatno poboljšati regulaciju šećerne bolesti. U anemiji je uvek smanjena količina bakra. U ranijim stadijumima tumora organizam gubi sposobnost vezivanja bakra, a kasnije se ne uključuje aktivno u metabolizam. Najveće količine bakra se nalaze u jetri, a kod čoveka u koži, i to najviše u koži vrata i lica (bakar ima ulogu u stvaranju pigmenta).
Bakrom su bogati: jetra životinja, bubrezi, teleći jezik, kvasac, kakao, kafa, indijski čaj, koštunjavo voće, žitarice, kraba, rakovi, školjke, pasulj, sočivo, klice žitarica, mekinje, pirinač, crno brašno, celozrni hleb, suvo voće, artičoka, kvasac I pečurke. Bakrom su naročito bogate neke šumske gljive kao bela mlečnica.

Preporučene doze:

    Do četiri godine života 1 mg/d
    Od četiri godine i stariji 2 mg/d
    Trudnice i dojilje 2 do 3 mg/d

Manjak bakra se nalazi kod bolesnika obolelih od dijabeta, obolelih od nekih oblika tumora, anemija, obolenja srca i krvnih sudova. Kod infarkta miokarda znatno je smanjena količina bakra u organizmu.
Višak bakra je uglavnom povezan sa poremećajima metabolizma genetskog porekla kao kod Vilsonove bolesti. Kod oboljenja jetre, kao što su hepatitis i ciroza, jetre dolazi do nakupljanja bakra u organizmu. Nervozne osobe i oni koji imaju epilepsiju poseduju povećanu količinu bakra u organizmu.
Soli bakra u većim količinama (preko jedan gr) mogu izazvati teška trovanja sa smrtnim ishodom.


 

CINK
Cink je jedan od nezamenjivih mikroelemenata. Neophodan je u procesu rastenja, razmnožavanja i rada polnih žlezda, nadbubrega, građenja kostiju i krvi.
Cink užestvuje u ostvarivanju neuromišićne koordinacije, neuronskih prenosa. Sem što je neophodan za normalan rast, potpomaže bržem zarastanju rana i obnavljanju oštećenih tkiva.
Nalazi se u mrežnjači oka, mlečnoj žlezdi, jetri, mišićima, spermi, prostati I pankreasu.
Cink je neophodan za stvaranje rezervi insulina. On ne ulazi u sastav insulina, već pospešuje njegovo dejstvo i sprečava njegovu razgradnju insulinazom. Kompleks cink-insulin se nalazi u β ćelijama pankreasa, a kristalizacija se vrši u Golžijevom aparatu. Kada nema dovoljno cinka u organizmu, poremećena je regulacija šećerne bolesti. Kod bolesnika obolelih od dijabeta količina cinka u pankreasu je dva puta manja od normalne.
Ima ga u ostrigama, mesu (naročito u iznutricama), žumancetu jajeta, soji, sočivu, pasulju, pivarskom kvascu, senfu, indijskom čaju, škampima, dagnjama, lešniku, orahu, divljači (naročito srnećem mesu). Voće ga ima vrlo malo, a od povrća peršun, grašak i pečurke u nešto većim količinama (dva tri puta više nego voće).

Preporučene doze:

    Deca 8 mg/d
    Odrasli 8 mg/d
    Trudnice i dojilje 15 mg/d

Resorpciju (iskorišćavanje) cinka odmažu alkohol i oralna kontraceptivna sredstva. Cink iz hrane životinjskog porekla (meso, iznutrice, jaja) se bolje iskorišćava od onog iz biljaka.
Manjak cinka može dovesti do usporenog rasta, pojave infantilizma i usporenog zarastanja rana. Ovo je naročito proučavano u nekim zemljama Bliskog istoka gde se narod hrani presnim hlebom od brašna niskosortnih pšenica uz malu upotrebu mesa. Brašna od kojih se prave ti hlebovi sadrže velike količine fitinske kiseline koja cink čine biološki nedostupnim organizmu.

VAŽNO: Fitati, oksalati, fosfor, gvožđe ometaju resorpciju cinka. Soja ima dosta cinka, ali i fitata, koji ga čine nedostupnim organizmu. Zato cink treba uzimati sa mlekom koje sadrži pikolinsku kiselinu, sa kojom cink gradi helatne komplekse koji se najbolje apsorbuju u crevima.
Ako se ne može nadoknaditi hranom, treba ga uzimati u obliku cinksulfata, cinkhlorida, cinkglukonata, a najbolje u obliku cinkoksida.


 

HROM
Zovu ga još i faktorom tolerancije (podnosivosti) glukoze - GTF (Glukose Tolerance Faktor), jer sa viaminom B3 i pojedinim aminokiselinama pravi organske komplekse što pomaže i povećava ulazak šećera u ćelije. Dokazano je, eksperimentalno, da se kod životinja koje se hrane samo šećerom posle izvesnog vremena javljaju znaci dijabeta, a da nivo hroma opada. Unosom hrane koja sadrži trovalentni hrom simptomi dijabetesa isčezavaju.
HRANA BOGATA HROMOM, A NAROČITO PIVARSKI KVASAC, IZUZETNO POVOLJNO UTIČE NA DOBRU REGULACIJU ŠEĆERNE BOLESTI. PIVARSKI KVASAC JE BOGAT HROMOM I VITAMNIMA B GRUPE. DIJABETIČARI MOGU UZETI I PREPARATE HROMA U OBLIKU TABLETA.

PREPORUKA: Mesec dana uzimajte tri kašike pivarskog kvasca dnevno ili tablete hroma (trovalentnog) dve do tri dnevno. To će vam sigurno značajno poboljšati regulaciju šećerne bolesti, čak i ako ste na insulinu. Smatra se da aktivni oblik hroma sa insulinom postiže veću biološku vrednost i iskoristivost. Takođe se smatra da hrom izuzetno povoljno utiče i na smanjenje nivoa holesterola u krvi, a može da poveća i količinu
gvožđa u transferinu. Najveća količina hroma nalazi se u pivarskom kvascu. Može se naći i u jetri,
žlezdama sa unutrašnjim lučenjem i crevima. Ima ga i u crnom biberu, nerafinisanom šećeru, celozrnim žitaricama, integralnom brašnu, crnom hlebu i mahunarkama. Meso ima vrlo malo hroma, a bela brašna i beli šećer uopšte nemaju hroma. Lekovito bilje predstavlja pravu riznicu hroma.
Preporučene doze: Od 0,1 do 0,3 mg/d
Manjak hroma u ishrani dovodi do smanjenja tolerancije na glikozu i pogoršanja šećerne bolesti. To se, obično dešava kod ishrane (duže) rafinisanim namirnicama kao što su beli šećer, keksovi, slatkiši, beli hlebovi. Manjak hroma se često javlja u starijih osoba, žena u trudnoći i periodu laktacije.
Pošto hrom diže nivo energije, koriste ga i sportisti pre velikih takmičenja.

PREPORUKA: Nemojte jesti slatkiše, beli šećer, beli hleb. Uzimajte hleb od celozrnog žita, heljdin hleb, pivarski kvasac. Starije osobe, pogotovu ako su dijabetičari, moraju dodatno uzimati hrom. Hrom ne može zameniti insulin, ali insulin je neefikasan bez hroma.


 

SELEN
Zajedno sa vitaminima A, E i C i bioflavonidima, spada u pet veličanstvenih antioksidanasa. Nalazi se u zemljištu, odakle ga biljke koriste. Zemljišta Srbije i Crne Gore su siromašna selenom, pa dodatne količine selena možete unositi u obliku kapsula ili preko mineralnih voda koje su njime obogaćene.
Preporučena dnevna doza selena je vrlo mala - svega 0,03 mg, a uzimanje više od 0,15 mg dnevno u dužem vremenskom periodu može biti štetno za organizam. Ima antioksidativno dejstvo, slično vitaminu C, ali 1.000 puta jače. Više od polovine selena koji dospe u organizam nalazi se u testisima i semenim kanalima u prostati. Izbacuje se semenom tečnošću napolje.
Čuva ćelije jetre, mišića, pankreasa i eritrocita (nalazi se u srčanom mišiću).
Deluje zaštitno protiv žive, arsenika i kadmijuma.
Umanjuje rizik od nastanka raka dojke i debelog creva.

VAŽNO: NEKONTROLISAN UNOS SELENA, PREKO 1,5 mg DNEVNO, MOŽE IZAZVATI ANEMIJU, OBOLJENJE JETRE, PA I SMRT.
Ima ga u kori bubrega, pankreasu, jetri, hipofizi, pivarskom kvascu (pivarski kvasac ima obilje vitamina B i hroma, pa je izuzetan za dijabetičare), prokelju, paradajzu, luku, tunjevini, haringi, mekinjama, pšeničnim klicama i raznom zrnevlju.


 

JOD
I jod pripada veoma važnim mikroelementima, neophodnim za život. Neophodan je za sintezu hormona štitne žlezde, koji regulišu metabolizam masti, belančevina i ugljenih hidrata. Oko 90% joda dolazi u organizam hranom, a 10% vodom i vazduhom. Jodom su naročito bogati: morske ribe, tunjevina, haringa, sardine, sirevi i mlečni proizvodi. Voće sadrži uglavnom malo joda, sem ananasa i jabuke. Od povrća koje ima relativno malo joda izdvajaju se većom količinom joda: crni luk, karfiol, pasulj, paradajz. Pečurke, pogotovu šumske, mogu biti značajan izvor joda.
Kuvanjem hrane jod se gubi do 50%. Mleko kuvanjem izgubi 2% joda, krompir 32%, a riba i do 50%. Zato hranu ne treba dugo kuvati, pogotovu bez poklopca, već je blanširati kratko ili kuvati poklopljeno (ekspres lonac). Hranu čuvati na suvom i hladnom mestu ili frižideru.
U našem telu ima 20 do 50 mg joda. Čoveku je dnevno potrebno oko 0,25 mg joda, a deci u periodu rasta je dovoljno jedan mg joda nedeljno da bi se rast i razvoj odvijao normalno i sprečila gušavost. Da bi se sprečila pojava gušavosti, so za ljudsku upotrebu se obavezno jodira (na jedan kg kuhinjske soli se dodaje 10 mg kalijum jodida).

Preporučene doze:

    Deca 0,15 mg/d
    Muškarci 0,10 do 0,25 mg/d
    Trudnice i dojilje 0,20 do 0,25 mg/d

Gušavost koja nastaje usled nedostatka joda u ishrani je i dalje veoma rasprostranjena bolest u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 200 miliona ljudi boluje od gušavosti. Žene češće oboljevaju od muškaraca, a deca su naročito osetljiva na nedostatak joda. Manjak joda kod dece može dovesti do patuljastog rasta, mentalne retardacije, usporenog nicanja zuba, suve, žute i hladne kože, pojave dubokog glasa i osetljivosti na hladnoću. Kod odraslih nastaju hipotireoidizam, slabost, usporenost u radu I govoru sa obilnim menstrualnim krvarenjem kod žena. Smanjen je osećaj ukusa i mirisa, mogu biti prisutni grčevi, nokti su krti, a kosa proređena. Koža je suva, hladna i dobija žućkastu boju. Žene u trudnoći, posle polnog sazrevanja, dojilje, osobe u postoperativnom periodu i u toku trovanja su naročito osetljivi na nedostatak joda u ishrani.
Ishrana bogata mastima, šećerima uz nedostatak vitamina C i A mogu uticati na smanjenje joda u organizmu. Takođe nedostatak kobalta, bakra, molibdena I manjak kvalitetnih belančevina uz višak fluora su faktori koji dovode do manjka joda u organizmu.
I preteran unos joda može dovesti do oštećenja štitne žlezde i dovesti do autoimunog zapaljenskog procesa.

Akcija "Želim..."