Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Istorija dijabetesa

1552 pre nove ere Papirus iz treće Egipatske dinastije koji je pronašao Georg Ebers prvi je spis u kome se pominje bolest koja bi mogla odgovarati dijabetesu. Napisao ga je Hegi Ra i opisuje se oboljenje čiji je glavni simptom preterano mokrenje a kao terapija preporučuje se četvorodnevna kura mešavinom zemlje, vode, kostiju i olova. ebers Ebersov papirus
1500. pre nove ere Hindusi iz Ajur Vede primećuju da mokraća nekih bolesnika privlači muve i druge insekte. ajurveda Ajur Veda tekst
1000. pre nove ere Susruta, indijski lekar, dijagnostikuje dijabetes.
Kasni 3. vek pre nove ere Apolonius iz Memfisa opisuje stanje koristeći izraze ‘’bez zadržavanja’’ (mokraće) i ‘’bez odlaganja’’ (mokrenja).
Kasni 2, vek pre nove ere Demetrios iz Apameje prvi koristi reč diabetes.
1.vek Aulus Kornelius Celzius piše enciklopediju medicine u kojoj se pojavljuje opis stanja koje bi moglo biti dijabetes a koje naziva ‘’preterano izlivanje mokraće’’ koje uzrokuje ‘’slabljenje i opasnost’’. auluscelzijus Aulus Kornelius Celzius
2.vek Areteus iz Kapadokije piše prvi klinički opis dijabetesa (oboljenje, ne tako često kod koga se meso i ekstremiteti tope u mokraću. Uzrokuje ga hladnoća. Bolesnici nikada ne prestaju da stvaraju mokraću, žeđ je velika ali nedovoljna u odnosu na količinu mokraće.). aretaus Aretaus iz Kapadokije
Oko 160 Galen, najuticajniji lekar rimskog perioda, piše kratak opis dijabetesa naglašavajući žeđ, kaže da je video samo dva slučaja ovog oboljenja i smatrao je da je to oboljenje bubrega. galen Galen
Oko 200 Kineski lekar Čang Gong opisuje dijabetes kao bolest žeđi.
5. vek Hindu medicina razlikuje dijabetes kod mršavih bilo kog životnog doba i dijabetes gojaznih.
6. vek Kineski autori opisuju oboljenje kod koga se javlja prekomerna glad, prekomerno žeđanje i prekomerno mokrenje. Kineski doktor Li Hsuan savetuje izbegavanje seksa i vina kao terapiju dijabetesa.
865.-925 Arapski pisac Razea prevodi spise o dijabetesu iz Ajur Vede.
980,-1037 Arapski lekar Avicena (poreklom Persijanac), opisuje dijabetes na osnovu Galenovih radova i povezuje dijabetes sa gangrenama i impotencijom. avicena Avicena
1493.-1541 Paracelzijus, veliki renesansni lekar i autor, najmanje 5 puta pominje dijabetes u svojim radovima. Isparavanjem mokraće osoba sa dijabetesom dobija talog koji naziva – so. paracelzius Paracelzius
Oko 1550 Đeronimo Kardona (poznatiji kao matematičar nego kao lekar) otkriva da je zapremina mokraće osoba sa dijabetesom manja od količine tečnosti koju popije. Od Galena pa do 19. veka perzistirala je ideja da slučaj obrnut.
1500.-1670 Više od 100 autora pominje dijabetes u svojim delima.
1674 Tomas Vilis iz londonske Guy’s Hospital opisuje da je mokraća osoba sa dijabetesom neobično slatka, činjenica koja nije primećena još od rane Hindu medicine. Takođe, dijabetes povezuje sa druželjubivošću i pijančenjem. Njegove opservacije čine prekretnicu u istraživanju dijabetesa u Engleskoj. tomas Tomas Vilis
1696 Ričard Morton zapaža porodično koncentrisanje dijabetesa.
1776 Metju Dobson, liverpulski lekar, otkriva da je mokraća osoba sa dijabetesom slatka zbog prisustva šećera u njoj i da u krvi osoba sa dijabetesom ima šećera. To ga nagoni da zaključi kako se šećer gubi pre nego što se može iskoristiti. Isparavanjem mokraće nalazi supstanciju sličnu braon šećeru, po izgledu i ukusu. Primećuje, takođe da je dijabetes u nekim slučajevima fatalan za manje od 5 nedelja a u nekim je to hronično stanje što je opis tipa 1 i tipa 2 dijabetesa. metju Metju Dobson
1797 Džon Rolo (Engleska) uspešno leči bolesnika dijetom bogatom mastima i belančevinama i primećuje da šećer u mokraći raste posle svakog obroka bogatog skrobom. Smatra se da je ovo prva dokazana terapija dijabetesa.
1815 Ševrel identifikuje šećer u mokraći osoba sa dijabetesom kao glukozu. sevrel Ševrel
1841 Nemački naučnik Karl Tromer otkriva dijagnostičku metodu za određivanje prisustva šećera u mokraći.
1848 Klod Bernard dokazuje da je glukoza normalan sastojak krvi i drugih tkiva, da se nalazi nagomilana u jetri u vidu glikogena i da je kod osoba se dijabetesom nivo glukoze u krvi povišen pa se ona javlja u mokraći. On je verovao da je dijabetes jetreno ili nervno oboljenje. klod Klod Bernard
1850 Francuski lekar Preori savetuje uzimanje velikih količina šećera u terapiji dijabetesa.
1850 Herman fon Feling, nemački naučnik, otkriva metodu za određivanje količine šećera u mokrać herman Herman fon Feling
1866 Džordž Harli u terapiju dijabetesa uvodi dijetu u kojoj se izbegava šećer i skrob. harli Džordž Harli
1869 Pol Langerhans, kao student u Berlinu, opisuje ostrvca ćelija u pankreasu, koja nisu povezana sa digestivnom funkcijom pankreasa. Kasnije se pokazalo za se u ovim ćelijama stvara insulin i ova ostrvca nazvana su Langerhansovim. pol Pol Langerhans
Oko 1870 Francuski lekar Bušar primećuje da kod osoba sa dijabetesom, u toku racionalizacije ishrane tokom opsade Pariza u Francusko-Pruskom ratu, nestaje pojava šećera u mokraći. To mu daje ideju da ishranu treba prilagoditi svakoj osobi sa dijabetesom posebno. busar Bušar
1889 Dva nemačka fiziologa iz Univerziteta u Strazburu Jozef fon Mering i Oskar Minkovski otkrivaju da odstranjivanje pankreasa psima dovodi do dijabetesa sa svim simptomima. Rezultate objavljuju u Lancet-u.
jozef clanak Jozef fon Mering i njegov članak o dijabetesnom poreklu dijabetesa
oskar Oskar Minkovski
Kraj 19. veka Italijanski specijalista za dijabetes Katoni izoluje bolesnike kako bi ih naterao da se pridržavaju propisane dijete.
1891-1915. Slično uspehu koji je postignut u lečenju hipotireoze uzimanjem ekstrakta štitnjače, pokušava se lečenje dijabetesa ekstraktom pankreasa preko usta ali nije postignut nikakav efekat. edvard Edvard Šefer
1902 Opi i Sobovljev, nezavisno jedan od drugog, zapažaju degeneraciju Langerhansovih ostrvaca kod osoba sa dijabetesom. opi Opi
1903 Von Norden uvodi lečenje ovsenom dijetom. Četvrt kile ovsene kaše i četvrt kile butera je dozvoljen dnevni unos hrane. To se pomeša i uzima po malo na 2 sata.
1908 Džordž Ludvig Cuelcer, Jevrijin iz Berilna, napravio je ekstrakt pankreasa i injekcijom ga je dao kod 5 pacijenta. Šećer se smanjio ili izgubio iz mokraće ali su neželjeni efekti bili neprihvatljivi. georg Džordž Ludvig Cuelcer
1909 Žan de Majer (Belgijanac) predlaže da nepoznata supstanca koju produkuje pankreas nazove INSULIN (po latinskom nazivu insula, ostrvo).
1910-1920. Frederik Alen i Eliot Džoslin vodeći su specijalisti za lečenje dijabetesa u Americi. Džoslin smatra da je dijabetes ''najbolja od svih hroničnih bolesti'' jer je ''čista, retko ružna, nije kontagiozna, bezbolna i prihvatljivog lečenja''.
eliot Eliot Džoslin
frederik Frederik Alen
1911 S.R. Benedikt otkriva novi metod za merenje šećera u mokraći (Benediktov reagens).
reagens2
reagens Benediktov reagens

Akcija "Želim..."