Pošto ugljeni hidrati daju najveći doprinos porastu šećera u krvi posle obroka, od presudnog značaja za postizanje dobre glikemijske kontrole u režimu s dve injekcije insulina je količina ugljenih hidrata u svakom obroku. Količina ugljenih hidrata u određenom obroku iz dana u dan treba da bude približno jednaka!

Posle injekcije insulina obrok treba da se uzme najranije posle 30 minuta pošto insulin kratkog dejstva počinje da deluje tek posle 30 – 60 minuta. Najjače delovanje insulina kratkog dejstva je 1,5 do 3,0 sata posle primenjene injekcije i sabira se s početkom delovanja srednje dugo-delujućeg („mutnog”) insulina iz iste injekcije. U slučaju da je količina ugljenih hidrata u doručku prevelika to će izazvati hiperglikemiju posle doručka, a izostavljanje užine hipoglikemiju krajem prepodneva. Dobar način da se potvrdi dijagnoza tog problema je nalaz niske koncentracije glukoze u krvi pre ručka uz nalaz izražene glikozurije. Rešenje ovog problema je da se količina ugljenih hidrata u doručku smanji, a u prepodnevnoj užini poveća.

Da bi se procenilo delovanje insulina datih i u jutarnjoj i u večernjoj injekciji potrebno je da se u toku dana izvrše najmanje četiri merenja glukoze u krvi, odnosno pre sva tri glavna obroka i uveče pred spavanje sa ili bez merenja koncentracije glukoze u urinu. Merenje glukoze u urinu je pogodno za decu tokom boravka u školi.

Još bolji uvid u stepen glikemijske kontrole se dobija ako se koncentracija glukoze u krvi meri 1,5 – 2 sata posle obroka pri čemu se u obzir uzimaju kriterijumi glikemijske kontrole posle obroka.

Principi prilagođavanja insulina za decu koja primaju dve injekcije u toku dana – insulina kratkog dejstva i insulin srednje dugog dejstva pre doručka, odnosno pre večere.

Postupak koji treba da se primeni u zavisnosti od koncentracije glukoze u krvi, nalaza glukoze u urinu i stanja deteta u vreme delovanja odgovarajućeg insulina.