UGLJENI HIDRATI

Dnevni unosi: dva do tri grama na kilogram telesne težine.
Ukupna količina ugljenih hidrata treba da iznosi 55 do 60% dnevnog unosa hrane.

VRSTA UGLJENIH HIDRATA

Monosaharidi:
Glikoza – (grožđani šećer) nalazi se u medu, zrelom voću, posebno u grožđu i pojedinom povrću i brzo diže nivo šećera u krvi. Zato unos voća i pojedinih vrsta povrća bogatih glikozom treba unositi u manjim količinamža više puta u toku dana, jer ćemo tako sprečiti skokove nivoa šećera u krvi. 

Fruktoza – nalazi se u zrelom voću i medu. Fruktoza sporije diže nivo šećera u krvi.
Galaktoza i manoza – nalaze se u slobodnom stanju u namirnicama.

Disaharidi: 
Saharoza (beli šećer) je najkorišćeniji šećer u ishrani ljudi i dobija se industrijskom preradom iz šećerne repe i šećerne trske i u upotrebi se nalazi kao konzumni šećer. Kompletna industrija hrane, voćnih napitaka, čokolade i ostalih konditorskih proizvoda, pravljenja torti i kolača bazira se na upotrebi šećera. Ovo višestruko povećanje upotrebe šećera u ishrani zadnjih decenija jedan je od razloga I porasta oboljevanja od dijabeta.
Laktoza – mlečni šećer koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, značajan je energetski izvor u ishrani, naročito kod odojčadi i dece. Laktoza u sebi sadrži i do 50% glukoze, pa značajno diže nivo šećera u krvi. Zato uzmite do 1/2 litra mleka ili odgovarajućih zamena (sir, jogurt, kiselo mleko) dnevno, podeljeno u dve doze.
Maltoza se nalazi u sladu i proklijalim žitaricama.

Polisaharidi (složeni ugljeni hidrati):
Skrob je nesladak polisaharid, koga najviše ima u zrnevlju žitarica (85%), pasulju, bobu, grašku (60%), krtolastom povrću, naročito u krompiru (20%). Skroba ima i u nezrelom voću, naročito u nezrelim bananama i jabukama. Zrenjem prelazi u voćni šećer, pa zato jedite samo zrele plodove voća.
Glikogen (životinjski skrob) najviše se nalazi u jetri i mišićima i služi kao rezerva hrane. To je, ustvari, višak, koji unosimo hranom, koji se u jetri pretvara u glikogen i u uslovima gladovanja pomaže ishranu vitalnih organa. Dijabetičari zato oprez kod uzimanja jetre (crne džigerice) i jetrenih pašteta u ishrani zbog velike količine holesterola kojeg jetra ima! Jetrice, a naročito pileća džigerica, posle mozga ima najviše holesterola u sebi. Rezerve glikogena u jetri su 70 do 100 gr, a u mišicama 120 do 150 gr.
Celuloza, hemiceluloza, gvar, pektin, gume, sluzi i inulin su složeni ugljeni hidrati, koje zovemo i dijetna vlakna, a najviše ih ima u opnama stabljika, lišću, ljusci voća, mahunarkama, zelenom lisnatom povrću. Imaju nesumljivo veliki značaj u ishrani i značajno potpomažu regulaciji šećerne bolesti. U organima za varenje hrane nema fermenata za njihovo razlaganje, pa se izbacuju u neprerađenom obliku fecesom (stolicom).

ISHRANA

✓ Masti

✓ Vitamini 

✓ Minerali

✓ Dijetna vlakna

✓ Vode i tečnosti

✓ Zaslađivači

✓ Alkohol 

✓ Napitci u lečenju dijabetesa

✓ Tablice sastava namirnica

✓ Ugljeni hidrati

✓ Belančevine