Bazalno-bolusni režim sa insulinom kratkog dejstva
Bazalne potrebe za insulinom noću i između obroka (45 – 50% od ukupne dnevne doze) treba da se pokriju sa:
a. jednom injekcijom izofan insulina sa produženim dejstvom koja se daje uveče pred spavanje ili ako to nije dovoljno,
b. sa dve injekcije izofan insulina koje se daju ujutro i uveče ili,
c. jednom injekcijom insulinskog analoga s dugim delovanjem koji se obično daje uveče pred spavanje.
Ovaj režim insulinske terapije se preporučuje za sve adolescente od samog početka dijabetesa, ali i kod dece školskog i pretškolskog uzrasta uz uslov adekvatne edukacije, spremnost za svakodnevno merenje šećera u krvi najmanje četiri puta u toku dana i uz obezbeđenu podršku terapijskog tima. Naime, ovakav režim insulinske terapije daje veće mogućnosti za postizanje dobre metaboličke kontrole u odnosu na režim sa dve injekcije insulina.
Bazalno-bolusni režim s insulinskim analogom brzog dejstva – Brzodelujući insulin se daje neposredno pre obroka (doručka, ručka i večere, a po potrebi i pre večernjeg obroka). Zamenjivanje insulina kratog dejstva insulinskim analogom kratkog dejstvaefikasnije sprečava porast glikemije posle obroka.
Zbog relativno kratkog trajanja delovanja često kasnije posle obroka (3 – 4 sata) nastaje neželjeni porast koncentracije glukoze (Otkriva se merenjem glukoze u krvi u periodu pre narednog obroka). To je posebno izraženo onda kada je razmak između glavnih obroka relativno dugačak, odnosno duži od 4 – 5 časova. Otuda je skoro uvek potrebno da se uz insulinske analoge brzog dejstva daju:
a. dve injekcije izofan insulina (ujutro i uveče), ili
b. jedna injekcija analoga insulina sa dugim dejstvom.
U poređenju s režimom sa dve ili tri injekcije insulina ovaj režim je znatno sličniji prirodnom lučenju insulina tokom obroka. Prilagođavanje doza insulina je složenije nego u režimu sa dve injekcije i zahteva redovno i svakodnevno merenje glukoze u krvi.
Potrebna doza insulina koja se daje pre obroka se određuje na dva načina:
a. na osnovu koncentracija glukoze u krvi registrovanih tokom prethodnih nekoliko dana pri čemu se uzimaju u obzir i klinički pokazatelji, pre svega, pojava hipoglikemija, ili,
b. na osnovu procene sadržaja ugljenih hidrata u obroku i koncentracije glukoze u krvi pre predstojećeg obroka.