Gestacijski dijabetes
Već se kod prvog pregleda trudnice mora razmotriti da li postoji rizik za razvoj GD. Ovo je moguće ako se razmotre godine starosti, telesna masa, podaci o dijabetesu u porodici ili postojanje bilo kog poremećaja tolerancije glikoze, kao i podaci o toku i ishodu ranijih trudnoća. Ako se nađe glikemija našte ≥ 7 mmol/L ili u slučajnom uzorku ≥11,1 mmol/L, a takav se nalaz potvrdi u još jednom merenju, dijagnoza GD se postavlja i nije potrebno da se vrši bilo kakvo dalje testiranje, već se primenjuje lečenje i kontrola.
Ako nisu registrovane takve vrednosti glikemija, retestiranje se vrši izmedju 24. i 28. nedelje trudnoće. Može se odmah izvesti test sa 100 g glikoze, koji je pouzdaniji, ili se predhodno izvodi inicijalni test sa 50 g glikoze a glikemija se meri 1h posle oralnog uzimanja glukoze. Ako se izvodi test sa 50 g glikoze i ako se nađe glikemija u 1h ≥7,8 mmol/L, onda se obavezno radi i test sa 100 g glikoze. OGTT sa 100 g glikoze se pokazao pouzdanijim, i omogućava da se identifikuje i do 90% postojećih GD a i reproducibilnost je bolja.
Dijagnoza gestacijskog dijabetesa se postavlja ako je glikemija našte u venskoj plazmi veća od 5,5 mmol/L, a u 2h OGTT-a veća od 9 mmol/L.
Šest nedelja posle porodjaja žene sa GD moraju biti retestirane.
Žene koje su imale GD imaju povećan rizik da dobiju tip 2 dijabetesa kasnije tokom života.
Skrining za GD
Veoma je važno da se tokom trudnoće identifikuju žene sa poremećenom tolerancijom glikoze, tj. sa tipom 1 ili tipom 2 dijabetesa. Prva mera je da se prati da li postoji glikozurija i to na svakom pregledu tokom trudnoće. Ako se nadje glikozurija obavezno se odmah u bilo kom delu dana odredjuje glikemija u plazmi. Takodje se obavezno odredjuje glikemija i u 28. nedelji trudnoće.
Studijska grupa WHO preporučuje da se uradi OGTT sa 75 g glukoze ukoliko je glikemija 2h posle hrane veća od 5,5mmol/L ili veća od 7 mmol/L unutar 2h od uzimanja hrane.
Terapija GD
Ako tokom trudnoće postoji intolerancija glukoze (IGT) ili GD, rizik po plod i majku je visok kao što je navedeno. Zato je vrlo važna striktna kontrola bolesti.
Ako je utvrdjena IGT primenjuje se odgovarajuće dijeta, a ako to ne dovede do regulacije glikemija, mora se u terapiju uvesti insulin. Oralni antidijabetici nisu dozvoljeni zbog teratogenog efekta.
Pokazano je da primena ovakvog režima redukuje rizik za razvoj makrosomije i sprečava najveći broj komplikacija i kod bebe i kod majke.
Ako je kod majke utvrdjen GD neophodan je intezivni tretman i kontrola. Primenjuje se odgovarajuća dijeta, a ako ona nije dovoljna u terapiju se uvodi insulin. Za donošenje odluke o uvodjenju insulina u terapiju važno je odredjivanje glikemija pre obroka, 2h posle obroka kao i praćenje rasta ploda pomoću ultrazvučnog pregleda.
Ako se kod žene sa GD postigne zadovoljavajuća regulacija dijabetesa (glikemije pre obroka do 6 mmol/L i 2h posle obroka do 7 mmol/L) i ako nema ubrzanog porasta ploda, dalji tok trudnoće se prati kao svaka druga normalna trudnoća.
Ako su glikemije neadekvatno regulisane i posle primene korekcija dijete i insulina (glikemija našte veća od 6 mmol/L, a 2h posle obroka veća od 7 mmol/L) i ako plod pokazuje ubrzan rast (veći od 95–og percentila) u praćenje trudnoće se mora uključiti intenzivno i specijalista dijabetolog, koji sprovodi intezivni monitoring glikemija sa stalnim korekcijama doza insulina do postizanja zadovoljavajućih glikemija.
Žene sa gestacijskim dijabetesom bi trebalo da budu pod intenzivnom terapijom sa adekvatnom ishranom ali i insulinom kada postoji sumnja na makrosomiju ploda ili ako su glikemije u rangu koji odgovara dijabetesu.