Osnovni pokazatelji glikemijske kontrole

Osnovni pokazatelji glikemijske kontrole

Neophodni pokazatelji dobre kontrole su: odsustvo simptoma visokog šećera u krvi (obilno pijenje tečnosti, obilno i često mokrenje, noćno mokrenje, nedovoljno napredovanje ili gubitak u težini) uz trajno negativan šećer u urinu kao i odsustvo čestih i teških hipoglikemijskih kriza. Ipak, kod brojne dece i mladih sa dobrom glikemijskom kontrolom javljaju se blage hipoglikemije, ali sa niskom učestalošću.

Uspešnost glikemijske
kontrole
Optimalna
Suboptimalna
Povezana s visokim
rizikom od komplikacija
Glikemija našte ili pre
obroka (mmol/l)
4,0 - 7,0
> 8,0
> 9,0
Glikemija 1,5 sat posle
obroka (mmol/l)
5,0 - 11,0*
11,1 – 14,0
> 14,0
Glikemija tokom noći
(mmol/l)
3,6 - 9,0
< 3,6 ili > 9,0
< 3,0 ili > 11,0
Hemoglobin A1c (%)
< 7,6
7,6 – 9,0
> 9,0

Praćenje koncentracije glukoze u urinu
Praćenje izlučivanja glukoze urinom nije dovoljno za postizanje dobre regulacije šećera u krvi. Ipak, nalaz pozitivnog šećera u urinu pokazuje u kom delu urina je glukoza u krvi bila visoka (iznad “bubrežnog praga” za glukozu) što u narednim danima treba da se proveri i merenjem nivoa glukoze u krvi

Merenje koncentracije šećera u prvom jutarnjem urinu se preporučuje za svu decu jer se time otkriva porast šećera u krvi tokom noći.